Šta treba da znamo o parketu – kako je nastao?
Parket je nastao još u 17. veku i bio je privilegija dostupna samo bogatom stanovništvu. U početku su parketne daščice pravljene ručno, uglavnom od hrasta. Međutim, ovaj posao je bio naporan jer je zahtevao veliku veštinu i strpljenje da bi se postigao dobar rezultat. Zato je parket bio rezervisan za imućne ljude i za važne javne objekte. I ako se o parketu tada malo znalo, dobar glas se brzo širio. Vremenom su počele i druge vrste drveta da se koriste za izradu parketa. Takođe su nastajali i novi načini postavljanja i slaganja i spektar dizajna se širio. Parket je veoma brzo je postao popularan širom Evrope. Kako je parket sve više dobijao na popularnosti javila se potreba za serijskom, a kasnije i masovnom proizvodnjom. Masovna proizvodnja parketa je omogućila da ova vrsta podne obloge postane dostupna većem broju korisnika.
Koje vrste drveta se koristi za izradu parketa?
Kada govorimo o parketu, pre svega treba da znamo koje vrste drveta se koriste za izradu parketa. Parket se obično pravi od drveta kontrastne boje i zrna, kao što su hrast, orah, trešnja, lipa, bor, javor itd. Iako tehnički nije drvo, bambus je takođe popularan materijal za moderne parkete.
Šta možemo da kažemo o parketu?
Parket predstavlja podnu oblogu izrađenu od drvenih elemenata. O parketu možemo možemo da kažemo da ima dobru mehaničku stabilnost i tvrdoću, toplotna, zvučna i elektroizolacijska svojstva, dugotrajnost i mogućnost obnavljanja i recikliranja. Zbog svoje otpornosti i izdržljivosti, osim u privatnim prostorijama, često se koristi i kao podna obloga u sportskim dvoranama. Osim toga, parket je ekološki prihvatljiv, jer je izrađen od drveta, koje predstavlja prirodni materijal.
O parketu i podeli
Parkete možemo podeliti na masivne i višeslojne.
Pod masivnim parketima podrazumevamo parketne daščice izrađene od jednog komada drveta. Kod nas se najčešće koristi klasični masivni parket.
Klasični masivni parket manjih dimenzija se najčešće završno obrađuje (lakiranje, uljiranje) nakon postavljanja, dok se veće dimenzije danas uglavnom završno obrađuju u fabrikama i prodaju kao gotov masivni parket. Na ovaj način se vreme postavljanja parketa skraćuje i znatno pojednostavljuje.
Višeslojni parketi se, kako im i ime kaže, sastoje od više sloja drveta koji su postavljeni jedan na drugi. Ovi parketi mogu biti dvoslojni, troslojni i dizajnirani u više sloja.
Dvoslojni parketi se sastoje od dva sloja drveta koji su postavljeni jedan na drugi. Za gornji sloj mogu se koristiti razne drvene obloge, na primer hrast, bukva, jasen, orah ili trešnja. Gornji sloj se može brusiti i obnavljati više puta, što ga čini posebno jednostavnim i povoljnim za održavanje. Obično je debljine 3 do 6 mm. Donji, noseći sloj može biti drvo breze, topole, četinara ili HDF ploča. Prednost dvoslojnih parketa ogleda se u većoj stabilnosti kod temperaturnih razlika. Zbog ovoga, kao i zbog tanjeg preseka (koji omogućava bržu prolaznost temperature) pogodan je za podno grejanje.
Troslojni parket se sastoji od 3 glavna sloja. Gornji sloj je najviši sloj. Izrađen je od plemenitog drveta, čija je debljina najmanje 2,3 mm. Za gornji sloj mogu da se koriste razne vrste drvenih obloga – na primer hrast, jasen, bukva, javor, orah ili trešnja. Srednji sloj se sastoji od elemenata mekog drveta (smreke, jele, čeamovine). I na kraju donji sloj drži celu podnu konstrukciju i izrađuje se od čamovine.
I na kraju postoje parketi koji se sastoje od 6 ili više slojeva lepljenih jedni na druge. Krasi ih izuzetna stabilnost, a lepe se i postavljaju isto kao i masivni parketi.
O parketu i njegovoj podeli, možemo još puno toga da navedemo i dodamo. Ovo je samo kratak opis o podeli parketa koji bi trebalo da znate kada se odlučujete za kupovinu.
O parketu i klasama parketa
Kada je reč o parketu i klasama parketa, klasa parketa se pre svega odnosi na estetski izgled parketa. Takođe, sortiranje se vrši i prema bitnim prirodnim karakteristikama drveta. Kriterijumi za svrstavanje u određenu klasu parketa zavise od tipa parketa i vrste drveta. Takođe, postoje tačno utvrđene norme koliko i kojih “grešaka” na svakoj daščici može imati određena klasa. Različite vrste drveta imaju i različito klasiranje. U klasama razlikujemo estetske nedostatke poput razlike u boji, vidljivi čvorovi, pukotine, fleke od stajanja. Prilikom izrade parketa sve greške drveta su dozvoljene osim truleži.
Održavanje parketa
Da biste sačuvali svu lepotu vašeg parketa, potrebno je redovno održavanje. Redovno usisavanje i čišćenje je veoma bitno. Na taj način uklanjate čestice prašine i drugih nečistoća koje mogu izgrebati površinski sloj. U slučaju prosipanja tečnosti, parket je potrebno odmah obrisati. Izbegavajte gumene ili druge prostirke koje sprečavaju protok vazduha. Vodite računa da ne ogrebete parket prilikom pomeranja nameštaja ili teških predmeta. Nemojte koristiti velike količine vode za čišćenje parketa, jer ga mogu trajno oštetiti. Nikad nemojte sipati sredstvo za čišćenje ili bilo koju drugu tečnost direktno na površinu drvenog poda. Nemojte stavljati saksije sa biljkama na vaš parket, jer kondenzacija može izazvati oštećenje.
Zašto izabrati parket kao podnu oblogu
O parketu, kao podnoj oblozi, možemo da imamo samo reči pohvale i preporuka. Drvo je prirodni materijal, iz održivih i obnovljivih izvora. Korišćenjem drveta, kao podnu oblogu, unosite prirodu u vaš enterijer. Za razliku od većine drugih vrsta podova, drveni podovi su prijatni i topli na dodir. Osim toga, prostoru daju prirodan izgled, osjećaj topline i luksuza. Iako je najčešće mišljenje da se površina parketa zbog oštećenja mora potpuno renovirati, to danas više nije tako. Manja oštećenja se mogu popraviti posebnim premazima i zaštitnim sredstvima. Parket možete naći u raznim veličinama i šarama drveta. Kvalitetni parketi mogu trajati više godina. Odabir parketa se smatra kao odabir najtrajnijeg poda, jer nudi mogućnost obnove. Time se njegov vek znatno produžava, a izgled obnavlja.
